Knjiga „Zloupotrebljene institucije“: Na spisku Miloševićevih ljudi Drašković, Panić, Avramović, Varadi...

Beograd - Knjiga „Zloupotrebljene institucije - Ko je bio ko u Srbiji 1987-2000“, u izdanju Fonda „Biljana Kovačević Vučo“, izazvala je burne reakcije u javnosti samo dva dana nakon pojavljivanja. Naime, u knjizi su navedena imena oko hiljadu ljudi koji su u periodu vladavine Slobodana Miloševića bili na istaknutim pozicijama, i samim tim bili deo njegovog upravljačkog režima.

U knjizi „Ko je ko u Srbiji 1987-2000“ nalaze se imena i kratke biografije više od hiljadu pripadnika partijske, vojne, ekonomske, pravosudne, kulturne, intelektualne, verske i druge elite. Između ostalih, tu su i bivši premijer SRJ Milan Panić, nekadašnji guverner Narodne banke Jugoslavije Dragoslav Avramović, akademik Tibor Varadi, biznismeni Miroslav Mišković, Milan Beko, Bogoljub Karić, Slobodan Radulović, vladika Irinej Bulović, mitropolit Amfilohije, Brana Crnčević, Milovan Ilić Minimaks, Dobrica Erić, kao i glumci Tihomir Arsić, Aleksandar Berček i Velimir Bata Živojinović. U knjizi su i Biljana Plavšić, ali i Željko Ražnatović Arkan i Svetlana Ražnatović. Većina sagovornika Danasa čije su biografije navedene u knjizi, osporava analitičnost izdanja i kredibilitet autora, dok nekima pojavljivanje u njoj ne smeta.

Vuk Drašković, predsednik SPO navodi za Danas da je to sramna knjiga u tradiciji komunističkog prekrajanja istorije i falsifikovanja istine.

- Nema ni reči o decenijskoj borbi SPO i demokratske opozicije protiv režima Slobodana Miloševića. Tako se u knjizi ne spominjemo ni SPO ni ja kao organizatori 9. marta 1991, nema ni reči o mom hapšenju. Vidovdanski sabor 1992. ne spominje se, kao da nije ni postojao. Nema ni junskih demonstracija 1993. niti hapšenja i prebijanja Danice i mene, iako je na taj događaj reagovao ceo demokratski svet. Nema koalicije „Zajedno“ i njenih tromesečnih demonstracija 1996. i 1997. Nema ni slova o zločinu na Ibarskoj magistrali 1999, kao da se nije ni dogodio. Ne pominje se ni osnivački sastanak DOS-a u Srpskom pokretu obnove. Takođe se ne spominje ni budvanski atentat na mene u junu 2000. godine - ističe Drašković. On dodaje da je po knjizi „tih slavnih levih autora“, on u političkoj karijeri bio samo dva meseca potpredsednik savezne vlade 1999. i „ništa više“.

- I mene i SPO označili su kao saradnike režima Slobodana Miloševića. Toliko daleko u lažima i prekrajanju istine ne bi otišao ni njihov ideološki mentor Slobodan Milošević. Po mom mišljenju, ovu knjigu je pisala ideološka mržnja njenih autora prema meni i SPO. Savremenici istorije o kojoj ne pišu samo će im se smejati, a knjigom su nagrdili sebe, a ne mene - ocenjuje Drašković.

Milomir Marić, novinar, kaže za naš list da je video knjigu, ali da je od nje mnogo više očekivao.

- Tu se navodi da sam bio urednik listova Intervju, Duga, Profil i BK televizije, što i jesam. Ali se ne kaže da sam ja radio svoj posao, da sam prvi novinar u Srbiji koji je bio meta fizičkog napada, Arkan mi je pretio ubistvom. U Dugu su svaki drugi dan dolazili razni likovi sa pretnjama, bio sam kažnjen po Zakonu o javnom informisanju... a sada se nalazim u grupi ljudi među kojima su mnogi iz kriminogene strukture - navodi Marić. On dodaje da je očekivao ozbiljnu analitičku studiju, a ne prepisku godišnjaka koji je izlazio svake godine tokom devedesetih, pod istim nazivom - „Ko je ko“. Naš sagovornik dovodi u pitanje i kredibilitet Dušana Bogdanovića iz Fonda „Biljana Kovačević Vučo“, navodeći da je to „čovek koji je samo prepisivao biografije, a da u vreme vladavine Slobodana Miloševića nije ni bio u Srbiji“.

Zoran Baki Anđelković, funkcioner Socijalističke partije Srbije, kaže za Danas da nije čuo za knjigu.

- Ako su u njoj pobrojane samo moje funkcije u tome ne vidim ništa loše, jer one su bile javne, ukazuje Anđelković.

Nebojša Bradić, doskorašnji ministar kulture, koji je u knjizi predstavljen kao direktor nekoliko pozorišta, kaže za Danas da nije video knjigu i da mu nije poznato da se i njegovo ime našlo u njoj.

- Biljanu Kovačević Vučo sam poznavao i poštovao njen rad. Mislim da će ova knjiga kao dokument značiti puno i da će pomoći za buduće analize. Ne vidim ništa loše u tome što se i moje ime našlo u njoj, a svima je dobro poznato na koji način sam smenjen 1999. sa dužnosti upravnika Narodnog pozorišta u Beogradu - naglašava Bradić.

Nino Brajović, generalni sekretar Udruženja novinara Srbije, kaže za Danas da nije čuo za knjigu, i da bi morao prvo da je pogleda da bi komentarisao.

- Moram da vidim u kakvom sam okruženju, ko su sve ljudi koji se tu nalaze i u kakvom kontekstu. Ima li tu jezika mržnje? Inače, postoje razna izdanja „ko je ko...“ i na takve knjige u principu ne obraćam pažnju, posebno ne na izdanja Fonda „Biljana Kovačević - Vučo“ - naglašava Brajović.

Vladika mileševski Filaret (Jelenko Mićović) koji je od 1999. do 2000. bio zamenik ministra vera u Vladi SRJ nije želeo da komentariše za naš list to što se njegovo ime nalazi u knjizi.

Dragan Todorović, potpredsednik Srpske radikalne stranke, kaže za naš list da ne može da komentariše knjigu, jer nije ni upoznat sa činjenicom da je ona objavljena i da se i njegova biografija našla u njoj.

- Nije bitno ko je bio ko u Srbiji u tom periodu, već je bitnije ko je ostao na istim pozicijama i da li zagovara iste ideje koje je zagovarao tokom i posle 90-ih - naglašava Todorović.

Knjiga je nastala kao rezultat trogodišnjeg istraživačkog projekta Fonda „Biljana Kovačević-Vučo“ o upotrebi i zloupotrebi državnih i društvenih institucija u periodu vladavine Slobodana Miloševića, sa ciljem da „likovi koji se pominju u njoj progovore o svojoj ulozi u tadašnjem političkom režimu“, rekla je predsednica Helsinškom odbora za ljudska prava Sonja Biserko.

Vasić: Ovo nije crna lista

Miloš Vasić, novinar nedeljnika Vreme i jedan od saradnika u radu na knjizi, kaže za Danas da ona ne predstavlja crnu listu, već nomenklaturu vlasti za vreme režima Slobodana Miloševića.

- Oni koji se ljute što se i njihovo ime našlo u knjizi trebali su na vreme da misle kada su se upuštali u saradnju sa Slobodanom Miloševićem. Među osobama u knjizi našla su se i imena mnogih časnih ljudi, koji su se sticajem okolnosti bili na pogrešnim mestima u pogrešno vreme i koji su kasnije ispravili svoje greške, kao što je poslednji premijer SFRJ Ante Marković i general Aleksandar Vasiljević, koji je svoj značaj pokazao petog oktobra 2000, ukazuje Vasić.

(Danas)